ORIGINAL LUTALICA

Moj blog

ULUBLJENI BLOG

   Razmišljam, pišem, brišem, pa ponovo pišem. Čim se neko pojavi u javnosti, postaje meta kritike. Ipak kritika ne može uticati na promene, ako nije podkovana činjenicama. Vozite se u gradskom prevozu, pa nekome smeta što vi sedite dok on stoji. Pri tome ne razmišlja o tome odakle idete, i da li ste umorni. Možda se i neprimećuje golim okom i na prvi pogled, ali vaše pojavljivanje na određenim mestima, donosi kritiku sa sobom. Ovde koliko vidim, postoje osobe koje će uvek biti rade da provociraju druge. Okružuju nas zlurade tastature, da nismo ni sami svesni u kom broju.

   Moj blog je bio meta kritike na samom početku. Ulubili su ga i on sada ima svoj virtuelni ožiljak. Ipak njegova svrha jeste da trpi udarce koje mu zadaje javno mnjenje. Tu je da se na njemu sve vidi, ništa ne briše i ostavlja trag za sobom. Koliko reprezentujem sebe, toliko se i drugi reprezentuju javnosti kroz njega. Ovde sam da izbacim višak svoje energije, koje dobijam svojim lutanjima. Ljudi su sujetni, i teško razumeju i prihvataju nove načine razmišljanja. Vreme je ipak najbolji svedok. Ono će pokazati kako se razliva jedna slika koja se preliva ovim virtuelnim platnima. To što vas neko napada na samom početku puta, znači da vredite. Za dobrim konjima se uvek prašina dizala. To mi još više uliva samopouzdanje, jer znam da ljudi napadaju ono što ne mogu razumeti. Jednom prilikom sam i rekao, da me ne može razumeti svako. Nije ovaj moj blog podređen na razumevanje širokim masama. Mora čovek da doživi, da bih mogao da razume.

     Moji dani prolaze u samoći, jer ne mogu da se dodvoravam egositima koji smatraju da su popili svu pamet ovoga sveta. Vidi se ko je kakav i u životu, a i na lajni. Citiranjem uvažavamo druge, a ne sebe. Ne želim da trošim svoju energiju na ljude koji prema ovom mom virtuelnom mestu nemaju razumevanja. Zašto bih to činio, ako se zna da bar ovde izbor postoji, i da sami biramo koga ćemo čitati, sa kim komunicirati, deliti mišljenja. Jednostavno, baš kao što daljinski upravljač od televizora nudi mogućnost za promenu programa. Svi ste vi ovde zajedno samnom, meta kritike, razumevanja i ne razumevanja.

   Sve je ovo samo još jedna potvrda onoga što odavno već znam. Nisu svi otvoreni, niti dobornamerni. Osetili ste verovatno kako izgleda kada vam se iza leđa spletkari. Možda i ne znate, ali ima ljudi kojima smetate kao pojava. Možda vas se plaše, a možda vas ne razumeju. Sve je to ono što sačinjava društveni život sa svim svojim izazovima koji se nađu pred vama. Ono što se desilo ne može se izbrisati. Može samo ostati prošlost iza nas. Svoja prva blogerska iskustva stičem. Vidim i ono što se na prvi pogled ne vidi. Neke stvari za sada ću sačuvati za sebe. Vikend je predamnom. Odoh da lutam, da upoznajem, i prihvatam ono što se oko mene dešava baš onako kako jeste. Želim vam da se odmorite tokom vikenda, jer nas tokom sledeće nedelje čekaju sasvim novi izazovi, za koje treba imati snage.

Advertisements

27. jula 2012. Posted by | Redosled lutanja | , , , , | Postavite komentar

IMA NAS RAZNIH

    Svi prsti na ruci nisu isti, i nije sve tako crno ili belo. Ljudi se razlikuju jedni od drugih, a razlike se privlače i istražuju. Danas bi brat brata prodao, pa ja ne sudim o onim što oči ne vide. A moje su oči dosta toga videle. Imale bi one štošta da kažu, ali neće. Neke stvari moraju ostati misterija. Ovakvi i onakvi ne moraju da znaju baš sve. Neka me vidi ko kako želi, samo neka me ne poredi sa drugima, jer ja nisam ničija kopija, a ne volim da neko bude moja kopija. Ja sam ORIGINAL. Lako me je pomešati sa drugima, jer ne štrčim iz mase. I što znam, ne znam. Ako dođe vreme da se pokažu sve moje vrednosti i sposobnosti, doći će, a ako ne, onda sam ja baš onakav kako me vaše oko pročita.

  Javila se stara blogerka da očita lekciju meni, novom blogeru, koji je odskora na blogu i koji maltene nema više od dva pišanja ovde. Stani malo, koči, nisam ja taj koga ti tražiš. Taj koga tvoje srce želi, „prijatelj“ ko zna koju jaše, dok ti i dalje patiš za njim. I gde naleti na mene??? Pored svega šta se ovde nudi, ona se zakucala za mene, pa „dragi sad ću ja tebi da održim lekciju“. E pa „draga“ dovoljno lekcija imam od života, a tvoje mi mišljenje sada više ne znači. Nisi ni prva, a ni poslednja koja je pokušala da ukroti lutalicu. Mnogi su to pokušavali pre tebe pa im nije polazilo za rukom. Žena koja me prvi put vidi ovde, kreće da nameće svoja pravila. Žao mi je drugarice Jorgovanka, nije ovo tvoja dedovina, niti sam ja tvoj podstanar. Svako kome se ne sviđam, slobodno može da produži dalje. Ja nisam ovde da bi se dodvoravao. Ovde sam jer tako želim. Ne tražim tapkanje po ramenu, ne tražim da me baš svi razumeju, ali očekujem da razumete da mene niko ne može menjati, osim mene.

Znam da internet lajni ima svega, pedera, lezbejki, bolesnih umova, i dobrih ljudi. Dakle, mešavina svačega na jednom mestu, pa prema tome ne očekujem razumevanje od svih. Postoji samo ono što je ponuđeno, ni više, ni manje. Ko misli da me poznaje, neka se dobro upita da li je siguran, a onda neka izađe sa činjenicama. SVAKO OD NAS JE NEVIN, DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO. Lako je biti etiketiran, ali teško je upoznati stvarno čoveka. I sada će verovatno ona da se vrati ovde, da komentariše i ovaj post. Kako sam ja ovakav i onakav, ili GLUPSON. Ma nije ni važno više, ko sam ja. Ovde se može postati bilo ko. Ja sam Milorad Nogoširić iz sela Donjeg Mojmilova. Rođen sam kasno, pa su me doktori morali pajserima vaditi iz majčine utrobe, jer nisam želeo da izađem napolje. Radim u poljoprivrednom kombinatu kao šuster. Popravljam opanke i gumane čizme.

Da vam zadovoljim sujetu, imam zelene oči. Eto, to sam ja. Široke narodne mase su utolile svoju glad za informacijama nadam se. Sada pošto su se pojedinci utopili u informacijama, ja mogu da nastavim dalje. Zašto vam je toliko važno ko sam ja??? Ja jesam bio i ostao moj blog. Želim ti svu sreću da dokažeš da sam ja neko, ko nisam. Ko zna možda si u pravu. Možda sam ja onaj lepuškasti dečko iz Bavaništa za kojim si nekada trčala. Sreli smo se sigurno na buvljaku, sećam se kada me je kineskinja pitala za tebe. Ma ti si ta sigurno. Ja tebe poznajem, zajedno smo studirali.

   Sitne duše bi da zakopaju u intimu, ako nikako drugačije onda silom. Po cenu svega mora se znati ko je on. Ja ću njega da čačkam, i čačkam jer on ima taj specifičan broj, a broj je kupljen na tom istom buvljaku. Izvukla ga je iz bubnja, pa je njime rešila da dopuni sve svoje nedostatke. Ona je ta Bogom dana koja će me upoznati sa samim sobom. Da nje nije bilo, nikada ne bih upoznao sebe. Sada mi je jasno ko sam ja. E moj Milorade, došlo vreme za pivo. Da nazdravim novom meni koga sam upoznao danas, i Jorgovanki koja me je upoznala samnom.

 Sada kada se sve zna i kada su karte otvorene, spreman sam da popijem pivu sa mojim novim fanom. Ona me je otkrila zauvek. Ja sam njeno novo otkrivenje iz biblije. Brojevi lažu, ljudi lažu, ali ona govori istinu. Ona je ta koja je napravila moj portfolio bolje od mene. Šest tona soli smo pojeli zajedno, pa kako me neće poznavati. Šta god da pomisli, ja je razumem. Odoh u svoju šupu sada, ugrejala se voda na smederevcu, moram se i okupati. Sutra je poslednji radni dan u ovoj nedelji. U kombinatu me čeka mnogo posla. Treba tu svu (sujetu) stoku nahraniti i obuti.

26. jula 2012. Posted by | Upoznavanje | , | 1 komentar

MISLIM DA STE POGREŠILI

Kada vas pomešaju sa nekim,

kada vas tuđe oči vide pogrešno…

Nastavi dalje, jer znaš da nisi ti.

26. jula 2012. Posted by | Muzika | , , | Postavite komentar

NA POČETKU DUGOG PUTA

    Ako me pitate zašto su greške uglavnom proizvod ljudskog faktora, odgovor stoji u tome da čovek nije savršeno biće. Da je savršen, koristio bi pun kapacitet svog mozga. Ako nauku možemo smatrati dokazom, onda je ona i uspela da dokaže da nismo savršeni. Zbog svega toga, čovek u velikoj meri greši. Najviše boli kada se iste greške ponavljaju. Ni vi niste bezgrešni, ali verovatno da znate i sami kakve ste sve greške pravili tokom svog života. Poenta svega jeste da ne činimo iste greške više puta. Boli kada se uči na sopstvenim greškama. Mnogo bezbolnije je kada se uči iz tuđih, ali ni to nas ne može u potpunosti osloboditi svih svojih grešaka.

     Nakon drugog svetskog rata, krenulo se u obnovu i izgradnju tadašnje Jugoslavije. Nije bilo lako, ali izgrađivao se jedan sistem vrednosti koji nam se danas obio o glavu. Živelo se neverovatno dobro tada, prosto da takav život danas zvuči kao naučna fantastika. Radnička klasa se veoma poštovala i cenila, i država je bila jaka i stabilna. Jugoslavija je bila BOKAL u kome se držao najlepši cvet tadašnjeg vremena, a sada je taj isti bokal rasparčan. Parčići su se razleteli na sve strane. Na neke delove ste se mogli i da posečete, pa je mnogo krvi teklo krajem 80’ih i početkom 90’ih godina. Od 90’ih, pa sve na ovamo nama nikako da krene. Pokušavamo, ali rezultati govore drugačije. Skoro tri decenije mi ne znamo za spokoj, mir i blagostanje. Dok su se drugi uzdizali, mi smo se poput truleži raspadali. Mnogo smo spori, ne vidimo da ako sami sebi ne pomognemo, niko drugi to neće učiniti za nas. Jedino Makedonija i Srbija imaju probleme sa opstajanjem svojih teritorija. Druge države bivše Jugoslavije su u mnogo čemu uspele da naprave svoju teritorijalnu stabilnost.

     Srbija me podseća na mene, mnogo je volim. Ona izgleda mora sve da nauči na teži način, baš kao i ja. Vrednosti naših roditelja iz prošlosti ne postoje. Izbrisane su banke, izbrisana su preduzeća, moral je pao, volja se već godinama gubi. Kada je kapital države veliki, onda je država jaka, a mi smo sebe sagurali u taj ćošak da sve moramo da rasprodajemo. Hoće li moći novi menadžment našeg društva da obezbedi dovoljno posla za sve u našoj maloj državi?? Boljitka sa dugom i teretom nema. Trebalo bi izmiriti sva dugovanja koja država ima, pa tek onda možemo razgovarati o nekom napredku. Državna rukovodstva u proteklih 30 godina su nas dovela u fazu minusa, pa je daleko nula, a još dalji plus. Društvo koje nas je dovelo dovde je krivo, što danas narod nema volju. Međuljudski odnosi se čini mi se nikada gore nisu kotirali, nego sada.

   Prenapregnutost nas je okupirala, tako da su se čeljusti vrha i dna gotovo spojile. Sredina se izgubila. Zdrobljena je sa jedne strane od onih odozgo, a sa druge strane sa onih odozdo. Izbor postoji, možeš biti na vrhu, ili možeš biti na dnu. Na vrhu su samo oni, koji su znali kako da se okoriste o vladajući režim. Može se reći da su to ljudi koji nisu birali sredstva da ostvare sve svoje ciljeve.Bilo je i biće ljudi koji su gledali prvo svoje interese, a tek onda interese nacije. Ja ne vidim sretan narod u Srbiji. Ne vidim da su zadovoljni svim onim, što ih je do sada sustiglo u životu. Vidim monopolizam, i kapitalizam koji razara sve pred sobom. Takođe vidim narod koji je potreban od izbora do izbora, a nakon toga se dovodi taj isti narod pred svršen čin. I ja, i majka Srbija imamo velike potrebe za promenama. Ja ću sam sprovesti promene koje se tiču mene, kao jedinke, a ko će napraviti promene koje su Srbiji potrebne, to zaista ne znam. I ovi novi što su došli na vlast, nisu novi, već stari. Sve dok su na vodećim funkcijama ove države ljudi, kojima je lični interes ispred interesa nacije, promena neće biti.

  Lutam, skitam, pevam, radim, popijem poneku i zlo ne mislim. Sam sebe sam distancirao svih dešavanja koja me se ne tiču. Kada neki amerikanac ne zna ni ime svoga predsednika, zašto bi se ja preterano angažovao u nerviranju nečega za šta sam ja samo matični broj. Imam svoj mali sistem funkcionisanja, koji ću da dorađujem i pravim što kvalitetnijim. I dalje sam od onih koji smatraju da se čovek treba držati za reč, a vo za rogove. Šta smo i ko smo ako svoju reč gazimo, ako sebe ne poštujemo?? Ko smo mi ako reč datu drugome ne poštujemo, obećanje ne ispunjavamo, grubo kršeći moralna pravila i osnovna načela- mi smo NULA, jedno veliko ništa, praznina, ZERO. Ako sve ovo moram da gazim, da bih postigao nešto u životu, onda mi ne treba ništa. Dobar glas se daleko čuje, loš još dalje.

    Po drugi put se rađam i krećem od nule, samo ovog puta umesto roditelja kojih nema više, na njihovom mestu imam iskustva. Iskustva su zauzela mesto mojih roditelja, i najboljih savetnika. Ona mi govore nemoj ovo, uradi ovo, prihvataj ili propusti priliku. Imam svoje principe na kojima treba još uvek da radim. Na određenim navikama i da ne govorim. Zaista imam mnogo „posla“ koji me čeka. Stara platforma na kojoj su se zasnivali svi moji principi, ne funkcioniše više. U jednom delu je bilo previše zategnuto, a drugom suviše labavo. Tragam za balansom. Meni se mnogo toga desilo, što druge tek čeka. Bitno je naučiti pravilno živeti nakon velikih udaraca i poraza, koje servira život. Siguran sam da mnogi nakon takvih događaja odustaju, padaju u depresiju i ne vide izlaz. Uvek postoji izlaz, samo je pitanje vremena koje je potrebno da bi se on pronašao. Ako u vama ima imalo snage, nemojte se predavati. Rešenje za sve probleme je u vama.

      Onako usputno, lutajući u jednom zamršenom krugu ovog društva susretao sam sam se sa svim i svačim. Komplikovano se može uprostiti, kada vam kažem da sam se susretao sa istinom i lažima. Toliko dobro je danas izgrađen sistem laži, da je u određenim situacijama veoma teško razgraničiti laž od istine. Ako dete ima svoju maštu, to je uredu, ali ako se odrasla osoba služi lažima, onda je to najgori mogući način, kako nas neko može duševno, emotivno ili čak materijalno povrediti i iskoristiti. Osobu koja laže nije teško razotkrtiti. Može nas neko lagati ako nas odvede u polje koje ne razumemo. Ako želimo da otkrijemo laž, moramo takvu osobu dovući na teren našeg interesovanja.

    Ispred mene se nalazi jedan veoma dug put. Sa mnogim nepoznatim se tek moram upoznati. Sa sobom nosim intuiciju, razum, iskustva, i osmeh. Koračam ulicama, posmatram ljude i pružam ruku prijateljstva svakome ko se ne boji istine. Na kraju krajeva, najteže je danas biti čovek.

23. jula 2012. Posted by | Redosled lutanja | , , , , | 22 komentara

BLISKI SARADNIK SAMOĆE

    Radujem se ovom zahlađenju koje nam dolazi. Da su još samo nekoliko dana potrajali ovi tropski dani, čini mi se da bih umro pre vremena. Ne volim preterivanja, a ova afrička klima ne leži jednom balkancu. Danas ću da se bar na trenutak izgubim u muzici koja mi prija. To je moj način da napunim baterije za nove izazove koji se nalaze predamnom. Nedelju mrzim zbog ponedeljka, i pred nama je jedna nova radna nedelja. Mnogi od vas su suviše umorni, da bi povratili svu svoju utrošenu energiju samo za jedan dan.

    Da sam radna mašina, imao bih previše radnih časova, jer mnogi nas teraju do granice maksimuma. Nije to samo potegnuti samo par dana, već se to potezanje proteže duž celog meseca. Kolubarske mašine kako kaže „Insajder“, na kopovima su radile po papirima i po 24h bez prestanka. Vodilo se takvo stanje samo zbog novca, a šta je sa nama koji nemamo radno vreme? Pita li neko nas, da li se zamaramo, ili se samo očekuje dostizanje zadatih ciljeva po svaku cenu.

Teške stvari bar na trenutak neće dopreti na mene. Ovog momenta ću se popeti na tron sreće, gde će me vrhunski majstori nota odvesti. Znam da postoji muzika za sve prilike, a ovo što želim da čujem je moj prekidač, gde se isključujem iz stvarnosti.

22. jula 2012. Posted by | Muzika | , , , | 5 komentara

UPOZNAJTE LUTALICU

     Izgleda da se rodilo novo BLOG mesto. Evo upravo sada polako zidam, kamen po kamen, ovo moje virtuelno zdanje. Pokušavam da se pronađem u svim tim putevima koji mi govore dođi, pokušavam da pronađem nekog drugog sebe. Znam da nijedan novi početak nikada nije bilo lagan, a ja se ipak ponovo nalazim na početku. Spremam se da iskreno uskočim u svoje čizme skitarke, i da se izgubim u svom tom moru reči koje proleću pred mojim očima.

    Ponovo sam usamljen sa svojim mislima. Kao da nema nikoga da mi pruži reč utehe, i da me trgne ponovo na pravi put. Izgubio sam se, jer ne postoje putokazi. Naišao sam na pustinju ljudskih osećanja, i ne vidim gde treba dalje.Ponekad u mojoj glavi doživim DE JA VU. Da nisam možda zaspao, pa je sve ovo san? Ipak nije, a voleo bih da jeste. Želeo bih da napustim ovu priču koja je izgubila svaku smisao, ali nemam dovoljno snage. Mene je stvarno teško razumeti. Ja nemam priajtelja, jer sam navikao da lutam. Ne dozovljavam da se iko veže za mene, jer kad tad, ja ću morati krenuti dalje putem svojih besciljnih lutanja. Ako me razumeš, shvati da takav sam. Ni sam sebe često ne mogu da razumem, šta je to uopšte tražim, za čim tragam. Možda tragam za istinom koja se danas izgubila, jer je svako vidi onako kako njemu odgovara, pa tako i o njoj priča. Priča iz tvog i iz mog ugla nije ista, a ne mogu postojati dve istine. Istina je ipak samo jedna jedina, bez ikakvih prava da se dorađuje.

 

  Poštujem zlatnu sredinu, jer se baš tamo najbolje osećam. Ne trčim da budem prvi, ali ne želim da budem zadnji. Dok zadnji dođe,sve je već unapred razgrabljeno. Ima tu logike. Ove karte koje mi je život dodelio za igru, ne bih na poklon dao ni svom najgorem neprijatelju. Sve što započnem, uglavnom se poruši kao kula od karata. Moja očekivanja se nisu ostvarila. Isčupao sam se iz jedne veoma teške i ne zahvalne situacije 2003. godine, a nakon toga naišao na nešto što ne može funkcionisati. Ili sam ja suvše naivan, ili moram da učim sve na teži način. Već duže vreme živim u grču. Zbog svega toga ne smem da se zasutavim u svojim lutanjima. Ako stanem, čini mi se da ću eksplodirati. Taman kada pomisliš da sve ima smisla, shvataš da je mnogo toga postalo besmisleno. Sećam se ljudi koji su mi nekada davno bili dragi, ali njih više nema. Požutele slike uspomena su davno izbledele, i izgubile svoj sjaj. Pokucaću i na vrata crnog đavola ako treba, samo da prestane ovaj život u grču. Spremam se za taj poslednji let, koji će me sigurno odvesti u nepoznato. Moje detinjstvo je bilo veselo, ali prepuno odricanja. Dobro mi je poznato šta znači nema, šta znači ne može. Ucrtalo se jasno u svim mojim porama, pa mi je prešlo u naviku. Želim da se promenim, ako za to još uvek ima vremena. Nadam se da sve nije izgubljeno.

    Lutam i čekam da mi okolnosti stvore mogućnosti. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svanjava. Od prošlosti nemam ništa lepo, što je potrajalo do dan danas. Sve je otišlo u zaborav. Ne mogu ići u budućnost, kada za sobom vučem teret prošlosti. Vučem ga sa sobom da bi ga zbacio sa svojih leđa. U svim svojim lutanjima tragam za mestom gde ću zakopati prošlost. Ne želim je, niti mi treba. Kada svu moju prošlost budem zbacio sa sebe, znam da me čeka velika praznina. Tu svoju prazninu moram dopuniti samo sa onim stvarima koje znače, koje imaju vrednosti, i koje mogu trajati. Dakle to sam ja- ORIGINAL LUTALICA, a ovo je moj virtuelni dnevnik. Često se gubim u svim svojim lutanjima, pa mi je potrebno nešto da bih mogao da se vratim iz nedođije na pravi put. Retko ko može da ne zaluta, kada se upušta u nešto novo. Jednostavno rečeno, ja sam neko koga ćete teško razumeti. Samo onaj ko se u svom životu susreo sa patnjama i bolom, može da razume, i da shvati.

      Moj lični cilj koji želim da dostignem sastoji se iz više faktora koje treba promeniti. Ne mogu sve odjednom, i ne mogu sve sam.Javi se ponekad i taj osećaj, da sve što sam do sada uradio pada u vodu. Sve što sam znao, više ne vredi. Mnogo toga se promenilo, a neke stvari će se tek menjati, pa su kao takve meni ne prihvatljive. Sa starom formulom života, nastaviti dalje stvarno ne ide. Moram napraviti svoje nove kordinate. Moram sagledati sve što ne valja. Ako želim da svoj život promenim, moram menjati sebe. Najveće i najbolje promene zavise od nas samih, pa tek onda od društva i okoline. Otvoreno priznajem, nisam zadovoljan svojim životom, i nezadovoljstvo me tera na promene.

   Može li se komplikovano raskomplikovati???  Mislim da može, ako za tako nešto ima volje. Imam ja volje i vremena da vidim gde sam ja to zalutao. Ako sam grešio, gde sam sve grešio. Veliki ljudi priznaju greške, dok sitne duše traže opravdanja za svoje postupke. Mnogo bi još toga ova LUTALICA mogla da kaže o sebi i drugima, ali mislim da je ovo za sada zaista dosta materijala da me upoznate, bar vi koji znate o čemu govorim.

21. jula 2012. Posted by | Upoznavanje | 6 komentara

   

Od reči do reči...

"Niko od nas nikad ne može znati kako izgleda u očima drugog čoveka. Jer ako je i najbolji psiholog, on to sam ne može proniknuti, a onaj drugi neće mu to nikad u celosti, iskreno kazati. Neće hteti ili neće umeti."

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

knjigasudbina

Priče tajanstva, mašte i horora.

Kristina Plavšić

Čajanka pod kestenom

Sashin blog

...jos jedna od zivotnih faza...

@Srce_Koje_Grmi@ Poezija

Poezija,Oslikana Poezija "Ima jedan divan nevidljiv svet,a to je onaj sto ga zaljubljeni u srcu nose."

Gradacije

ili do 109. perle

Drummerche's Blog

"I pihtije idu s` godinama..."

Мина Глигорић

лични записи, емотивне мисли и духовна лутања једног песника-бандита