UPOZNAJTE LUTALICU

     Izgleda da se rodilo novo BLOG mesto. Evo upravo sada polako zidam, kamen po kamen, ovo moje virtuelno zdanje. Pokušavam da se pronađem u svim tim putevima koji mi govore dođi, pokušavam da pronađem nekog drugog sebe. Znam da nijedan novi početak nikada nije bilo lagan, a ja se ipak ponovo nalazim na početku. Spremam se da iskreno uskočim u svoje čizme skitarke, i da se izgubim u svom tom moru reči koje proleću pred mojim očima.

    Ponovo sam usamljen sa svojim mislima. Kao da nema nikoga da mi pruži reč utehe, i da me trgne ponovo na pravi put. Izgubio sam se, jer ne postoje putokazi. Naišao sam na pustinju ljudskih osećanja, i ne vidim gde treba dalje.Ponekad u mojoj glavi doživim DE JA VU. Da nisam možda zaspao, pa je sve ovo san? Ipak nije, a voleo bih da jeste. Želeo bih da napustim ovu priču koja je izgubila svaku smisao, ali nemam dovoljno snage. Mene je stvarno teško razumeti. Ja nemam priajtelja, jer sam navikao da lutam. Ne dozovljavam da se iko veže za mene, jer kad tad, ja ću morati krenuti dalje putem svojih besciljnih lutanja. Ako me razumeš, shvati da takav sam. Ni sam sebe često ne mogu da razumem, šta je to uopšte tražim, za čim tragam. Možda tragam za istinom koja se danas izgubila, jer je svako vidi onako kako njemu odgovara, pa tako i o njoj priča. Priča iz tvog i iz mog ugla nije ista, a ne mogu postojati dve istine. Istina je ipak samo jedna jedina, bez ikakvih prava da se dorađuje.

 

  Poštujem zlatnu sredinu, jer se baš tamo najbolje osećam. Ne trčim da budem prvi, ali ne želim da budem zadnji. Dok zadnji dođe,sve je već unapred razgrabljeno. Ima tu logike. Ove karte koje mi je život dodelio za igru, ne bih na poklon dao ni svom najgorem neprijatelju. Sve što započnem, uglavnom se poruši kao kula od karata. Moja očekivanja se nisu ostvarila. Isčupao sam se iz jedne veoma teške i ne zahvalne situacije 2003. godine, a nakon toga naišao na nešto što ne može funkcionisati. Ili sam ja suvše naivan, ili moram da učim sve na teži način. Već duže vreme živim u grču. Zbog svega toga ne smem da se zasutavim u svojim lutanjima. Ako stanem, čini mi se da ću eksplodirati. Taman kada pomisliš da sve ima smisla, shvataš da je mnogo toga postalo besmisleno. Sećam se ljudi koji su mi nekada davno bili dragi, ali njih više nema. Požutele slike uspomena su davno izbledele, i izgubile svoj sjaj. Pokucaću i na vrata crnog đavola ako treba, samo da prestane ovaj život u grču. Spremam se za taj poslednji let, koji će me sigurno odvesti u nepoznato. Moje detinjstvo je bilo veselo, ali prepuno odricanja. Dobro mi je poznato šta znači nema, šta znači ne može. Ucrtalo se jasno u svim mojim porama, pa mi je prešlo u naviku. Želim da se promenim, ako za to još uvek ima vremena. Nadam se da sve nije izgubljeno.

    Lutam i čekam da mi okolnosti stvore mogućnosti. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svanjava. Od prošlosti nemam ništa lepo, što je potrajalo do dan danas. Sve je otišlo u zaborav. Ne mogu ići u budućnost, kada za sobom vučem teret prošlosti. Vučem ga sa sobom da bi ga zbacio sa svojih leđa. U svim svojim lutanjima tragam za mestom gde ću zakopati prošlost. Ne želim je, niti mi treba. Kada svu moju prošlost budem zbacio sa sebe, znam da me čeka velika praznina. Tu svoju prazninu moram dopuniti samo sa onim stvarima koje znače, koje imaju vrednosti, i koje mogu trajati. Dakle to sam ja- ORIGINAL LUTALICA, a ovo je moj virtuelni dnevnik. Često se gubim u svim svojim lutanjima, pa mi je potrebno nešto da bih mogao da se vratim iz nedođije na pravi put. Retko ko može da ne zaluta, kada se upušta u nešto novo. Jednostavno rečeno, ja sam neko koga ćete teško razumeti. Samo onaj ko se u svom životu susreo sa patnjama i bolom, može da razume, i da shvati.

      Moj lični cilj koji želim da dostignem sastoji se iz više faktora koje treba promeniti. Ne mogu sve odjednom, i ne mogu sve sam.Javi se ponekad i taj osećaj, da sve što sam do sada uradio pada u vodu. Sve što sam znao, više ne vredi. Mnogo toga se promenilo, a neke stvari će se tek menjati, pa su kao takve meni ne prihvatljive. Sa starom formulom života, nastaviti dalje stvarno ne ide. Moram napraviti svoje nove kordinate. Moram sagledati sve što ne valja. Ako želim da svoj život promenim, moram menjati sebe. Najveće i najbolje promene zavise od nas samih, pa tek onda od društva i okoline. Otvoreno priznajem, nisam zadovoljan svojim životom, i nezadovoljstvo me tera na promene.

   Može li se komplikovano raskomplikovati???  Mislim da može, ako za tako nešto ima volje. Imam ja volje i vremena da vidim gde sam ja to zalutao. Ako sam grešio, gde sam sve grešio. Veliki ljudi priznaju greške, dok sitne duše traže opravdanja za svoje postupke. Mnogo bi još toga ova LUTALICA mogla da kaže o sebi i drugima, ali mislim da je ovo za sada zaista dosta materijala da me upoznate, bar vi koji znate o čemu govorim.